Zašto je sada pravo vreme za AHA kiseline

AHA kiseline se odavno koriste u profesionalnim tretmanima lica, a kao jedan od najpoznatijih kozmetičkih sastojaka imaju veoma široku primenu. Najčešće se, u određenoj koncentraciji, nalaze u proizvodima poput pilinga, tonika, tonera, seruma i krema za lice. Šta su zapravo AHA kiseline, čemu služe, ko, kada i kako sme da ih koristi? Odgovore na ova pitanja naći ćete u nastavku.

Šta su AHA kiseline

Alfa-hidroksi kiseline (Alpha Hydroxy Acids, skraćeno AHA) su prirodne kiseline koje se uglavnom dobijaju iz biljnih izvora ili proizvoda životinjskog porekla (npr. mleka). Zbog toga što se najčešće dobijaju preradom voća, poznate su i kao voćne kiseline. One se prirodno nalaze u hrani, putem koje ih u određenim količinama unosimo u organizam. 

AHA kiseline deluju kao eksfolijatori na površini kože, uklanjajući odumrle ćelije. Pritom omekšavaju i zaglađuju kožu, poboljšavaju njenu teksturu, ujednačavaju ten i daju koži zdravu blistavost i prirodan sjaj.

Imaju sposobnost regeneracije kože i posvetljivanja tena. Zahvaljujući tome što „skidaju” površinski sloj kože i stimulišu proizvodnju novih ćelija mlade kože, često se koriste za uklanjanje fleka i ožiljaka od akni i ublažavanje hiperpigmentacija. 

Mogu pomoći u tretmanima uklanjanja bubuljica i sprečavanju pojave novih akni. Redovnim uklanjanjem odumrlih ćelija sa površine kože smanjuje se mogućnost „zapušavanja” pora, što je jedan od uzroka nastanka bubuljica. Zahvaljujući toj sposobnosti AHA kiseline se ne moraju koristiti samo za negu lica, već i za tretiranje drugih regija sklonih pojavi akni (grudi, leđa).

Takođe, ove kiseline su se pokazale efikasne u tretmanima ublažavanja vidljivosti plitkih, površinskih bora i finih linija. 

Osim glavnih efekata, AHA kiseline imaju i sporedne benefite. Pomažu u boljoj apsorpciji i većoj efikasnosti drugih sastojaka i tretmana. Samim tim što čiste kožu od nagomilanih odumrlih ćelija, omogućavaju da hranljivi sastojci iz krema i seruma prodru dublje u kožu i brže daju efikasne rezultate. 

Pojedine vrste ovih kiselina imaju i dodatne benefite, poput antioksidativnih i hidratantnih svojstava, kao i sposobnost da stimulišu proizvodnju kolegena i povećaju elastičnost kože.

Sve ove osobine čine ih supermoćnim kozmetičkim sastojkom i u potpunosti opravdavaju njihovu veliku popularnost u profesionalnim kozmetičkim tretmanima. Pored toga, AHA kiseline su čest sastojak proizvoda za negu lica koji se mogu koristiti i u kućnim tretmanima nege. 

Vrste AHA kiselina 

U kozmetičke svrhe se koristi nekoliko tipova AHA kiselina, a najpoznatije su: 

• Glikolna kiselina (Glycolic Acid); 
• Mlečna kiselina (Lactic Acid); 
• Jabučna (malična) kiselina (Malic Acid); 
• Limunska kiselina (Citric Acid);
• Vinska kiselina (Tartaric Acid);
• Mandelična (bademova) kiselina (Mandelic Acid).

Glikolna kiselina 

Glikolna kiselina se uglavnom dobija iz šećerne trske i jedna je od najčešće korišćenih AHA kiselina u kozmetici. Ima male molekule, zbog čega lako prodire u pore kože, omekšava površinski sloj i na taj način efikasno odstranjuje odumrle ćelije. Najčešće se koristi za hemijski piling, tretmane protiv bubuljica i ožiljaka od akni, kao i za ublažavanja vidljivosti bora. 

Mlečna kiselina 

Ovaj tip AHA kiseline najčešće se dobija iz mlečnih proizvoda. Mlečna kiselina izaziva najmanje neželjenih reakcija i obično se koristi kod osoba sa kožom koja je osetljiva na druge AHA kiseline. Primenjuje se za tretmane ublažavanja vidljivosti bora, ima hidrirajuće dejstvo, balansira pH kože i deluje antimikrobno.

Jabučna kiselina

Jabučna ili malična kiselina se dobija iz voća, najpre jabuka. Može se naći i u kajsijama, jagodama, breskvama, kruškama, trešnjama, bananama i drugom voću. Uglavnom se koristi za eksfolijaciju kože lica, ali i za tretmane protiv akni. Ima kiselu bazu, pa nije pogodna za sve tipove kože. 

Limunska kiselina

Ova kiselina se dobija iz limuna, ali i drugog citrusnog voća (mandarina, pomorandži, limete). Deluje kao antioksidant i ima sposobnost da štiti kožu od negativnog uticaja slobodnih radikala. Najčešće se koristi u tretmanima za ublažavanje i posvetljivanje ožiljaka i tamnih fleka na licu.

Vinska kiselina

U pitanju je podvrsta voćne AHA kiseline i najčešće se dobija iz nezrelog grožđa. Vinska kiselina ima antioksidantno dejstvo. 

Mandelična kiselina

Ova vrsta AHA kiseline dobija se iz gorkog badema i poznata je po antibakterijskim svojstvima. Često se koristi u tretmanima protiv akni i vidljivosti hiperpigmentacija.

Da li su AHA kiseline namenjene svima

Molekuli AHA kiselina se rastvaraju u vodi, što ih posebno čini pogodnim za suvu, normalnu i kombinovanu kožu. 

Ukoliko imate masnu kožu, preporučuje se da ne koristite AHA već BHA kiseline, o kojima ćemo više pisati u narednom periodu. Ukratko rečeno, BHA kiseline imaju sposobnost rastvaranja u ulju, pa su pogodne za negu kože sklone aknama i pojačanom lučenju sebuma. Za razliku od AHA kiselina, BHA kiseline prodiru u dublje slojeve kože i efikasnije čiste pore.

AHA kiseline su izuzetno popularan kozmetički sastojak, o čijim efektima su rađena brojna istraživanja. Ipak, ovaj sastojak nije pogodan za svakog. Nije poželjno koristiti AHA kiseline (u određenim koncentracijama) bez prethodne konsultacije sa dermatologom i kozmetičarem u slučaju da: 

• imate sveže obrijanu kožu (jer mogu izazvati iritacije i crvenilo); 
• imate izuzetno taman ten (zato što mogu izazvati pigmentacijske promene i pojavu flekica, odnosno dovesti do neujednačene boje tena);
• imate neko kožno oboljenje: psorijazu, rozaceu, ekcem…;
• imate izuzetno osetljivu kožu sklonu iritacijama. 

Kada koristiti AHA kiseline

AHA kiseline su fototoksične i smanjuju otpornost kože na sunčeve zrake za čak 50 procenata. Najbolje vreme za uvođenje AHA kiselina u tretmane nege jeste pozna jesen. Tačnije, u kozmetičkim salonima ovi tretmani se najčešće praktikuju u periodu od jeseni do početka proleća, kada je naša koža, prirodno, manje izložena uticaju UV zračenja.

S obzirom da ove kiseline povećavaju fotosenzitivnost kože, ako planirate u kućnim uslovima da koristite kreme i serume sa ovim sastojkom, sada je pravo vreme da isprobate njihovu efikasnost. Zbog eksfolijacije koju vrše AHA kiseline, koža postaje mnogo osetljivija na UV zrake i to može trajati i nedelju dana nakon primene pilinga, ili korišćenja seruma i krema. Zato je, čak i u zimskom periodu, obavezno nanošenje kreme sa SPF, više puta u toku dana. 

Kako se koriste AHA kiseline

Preporuke dermatologa i profesionalnih kozmetičara su da počnete sa proizvodima koji sadrže AHA kiseline u manjoj koncentraciji. Postepeno uvodite ove sastojke u svoju rutinu nege, uz konstantno praćenje reakcija na koži. Najbolje bi bilo pre započinjanja tretmana lica testirati kako koža reaguje na ovaj sastojak, npr. na podlaktici ili na vratu. 

Za početak, koristite kozmetiku sa manjom koncentracijom AHA kiselina 5-7%, jednom nedeljno, pa postepeno povećavajte učestalost primene, ukoliko ne postoje znakovi iritacije. Takođe, postepeno možete prelaziti i na veću koncentraciju, ali do izvesne granice. Više od 10% kiselina u pilinzima, tonicima, serumima i kremama nije poželjno za samostalnu, svakodnevnu upotrebu. Proizvodi koji sadrže veću koncentraciju AHA kiselina koriste se za profesionalne tretmane u kozmetičkim salonima i za tzv. hemijski piling. 

Veoma je važno da budete strpljivi. Efekti su obično vidljivi tek nakon tri nedelje redovne i pravilne primene tretmana AHA kiselinama. Iskustva govore da dejstva AHA kiselina u obliku seruma i krema mogu da se vide nakon malo dužeg vremena, kao i da ove proizvode nije potrebno koristiti duže od 12 nedelja u kontinuitetu.

Kakva su vaša iskustva, kada je reč o primeni ovog sastojka u kozmetičke svrhe? Da li ste nekada radili tretman AHA kiselinama? Ako imate svoje omiljene proizvode podelite informacije sa nama u komentarima, a mi u nastavku izdvajamo nekoliko naših favorita.